Протеклог месеца је била актуелна тема о увођењу музичког динара на IT сектор, без неког логичног оправдања за тај порез, а с циљем... Ко ће га знати с којим циљем и шта је било на памети ономе ко је овај порез донео.
Иначе, порез би требао да ступи на снагу овога месеца, тј. јануара 2012., па сам решио да се мало позабавим њиме.
Музички динар. Не то никако није новац којим чашћавате музику, мада је и мени пало на памет. Мада, ту се не уклапа онај део о порезу. Далеко од тога да је то новац који ће музичари плаћати нама, мада, друштво је сведок да би поједини заиста и требали, ако ништа друго, онда због нанешене душевне боли. Можда је тај музички динар покушај спајања музике и IT индустрије, те ударање конкуренције iTunes-u? Сумњам, нису наши толико креативни, а и да јесу, не ради им се.
Наиме, музички динар је уведен како би се заштитила ауторска права извођача музике од нелегалног преснимавања. Али, колико је мени познато, при МУП-у Србије постоји одељак који се бави против тога. Ко је онда делегирао надлежност господи из музичких кућа да узимају правду у своје руке, на штету информационог сектора? Нису криви људи из овог сектора што се њихова роба користи за нелегалне радње, већ трећа лица, а опет, за њихово санкционисање постоје надлежни органи.
Колико је апсурдна ситуација у питању, говори и чињеница да имамо убедљиво највећи порез на IT сектор у региону. Можда сам је у заблуди, али откада се може дозволити ово поигравање са домаћим IT сектором и луксуз попут музичког динара? Са друге стране, колико су заиста угрожени запослени у кућама која се баве заштитом ауторских права музичких извођача, па и сами музички извођачи, те им је неопходан музички динар? Да је у питању једна обична бахатост, говори и следећи чланак http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/295724/Sokoj-trazio-muzicki-dinar-i-za-mobilne-telefone-ali-im-nije-odobreno . Да ли ово значи да ће сутра бити уведен музички динар и на особу која у кафани, понесена атмосфером, запева неку песму?
Јапан се обично узима као синоним када су у питању информационе технологије, и то не без разлога. Захваљујући овом сектору, Јапан данас стоји као трећа светска економска сила. И уопште, која данас велика економска сила не форсира информационе технологије? Која држава данас може да постигне високу стопу привредног раста, без помагања сектору информационих технологија? Али, пошто је код нас дозвољено музичарима да воде политику, а политичарима да певају по кафанама, све је могуће; па и нека натприродна идеја о борби против економске кризе опорезивањем IT сектора.
За крај, позабавио бих се пре свега изјавом Александра Ковачевића, директора СОКОЈ-а, поводом његове реакције на музички динар: "Ја гледам јединичну цену, и она није висока, друга је ствар што се нешто пуно увози". Уколико сам ја ово лепо схватио, то би значило да ми требамо смањити увоз IT компоненти? Па после није ни чудо што паметна деца одлазе из Србије, јер овде њима не представља проблем запослење, већ и чињеница да немају на чему да раде.
Друга реакција, јесте Александра Јовановића, портпарола ОФПС-а и Уније дискографа Србије: "Зна се да празни ДВД-ови, као и уређаји за њихово нарезивање, служе за умножавање и махом нелегално копирање ауторских дела, а не за украс у дому (ово је претпостављам требало да буде иронична опаска?). Накнада је зато и уведена, а IT увозници и дижу пошто некима од њих поштовање закона очигледно и не иде на руку."
Мораћу да одложим крај текста, пошто последњи коментар буди код мене неке креативне идеје. Прво, дискове копирају људи који немају ни за хлеба, а камоли за музику. Ја мислим да би се у овом случају могло исказати мало солидарности, с обзиром да музичари нису материјално угрожени. Ја схватам да овде не живе свеци, али ни ово није Рај. Што се другог дела коментара тиче, вратићу се на констатацију да већ постоје надлежне установе које се баве борбом против пиратерије, те да то не спада у надлежности музичке индустрије, и никако на цену сектора информационих технологија. С друге стране, колико компанија из IT сектора има проблеме са поштовањем закона, а колико поједини музички уметници и уметнице?
Да не буде како млатим празну сламу, на следећим линковима имате све црно на бело:
1.http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/295473/Uskoro-naplata-muzickog-dinara-na-racunare-skenere-stampace
2.http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/295950/Muzicki-dinar-za--CD-najveci-u-regionu
3.http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=12&dd=30&nav_id=570125
Pre svega, zelim da se izvinim osobama koje su komentarisale moj prvi clanak zato sto sam tek sada stigao da im zahvalim na tome. :) Nemojte zameriti, nov sam ovde, ne znam kako se odgovara na komentare, ali imate moju zahvalnost na njima.
Druga stvar je, sto sam unutar samih komentara pronasao nekoliko stvari koje bi se mogle konstruktivno upotrebiti, te sam resio da ovde kroz analizu odgovorim na komentare. :)
Da pocnem prvo sa genetikom. Necu se baviti statistikama, jer sam lenj za tako nesto, a i nema potrebe za tim, kada je ova teorija dobila potvrdu kroz primere iz stvarnog zivota, puno puta. Jeste, velika je verovatnoca da ce dete poprimiti nasilnu karakteristiku u slucaju da otac maltretira majku ili vice versa. Verovatno iz cinjenice sto je deciji um jos uvek nedovoljno razvijen, te se u njemu stvara slika kako je nasilje dozvoljeno, posto osteceni roditelj ne reaguje na to nasilje. Prvi korak u sprecavanju formiranja "dozvoljenog nasilja" u decijoj svesti jeste reakcija ostecenog roditelja, tj. pokazivanje da takvo ponasanje ima negativne posledice. Ukoliko dete uvidi da takvo ponasanje ne valja, imamo par procenata manje sanse da ce postati nasilnik. Postoji i opcija da ce nasilnicko ponasanje od strane roditelja kod deteta izazvati zastitnicki efekat, tj. da od deteta nece postati nasilnik u buducnosti, vec da se tako izrazim, protivnik nasilja, zastitnik. U ovom slucaju postoji jos dosta faktora koji uticu na formiranje zastitnicke svesti, te da ne bih duzio sa njima, zadrzacu se na ovome da postoji i druga mogucnost.
Sada bih se osvrnuo na cinjenice da zene trpe nasilje i ne govore o tome. U ovome ih razumem, donekle. Da pojasnim, razumem majke, koje trpe nasilje iz razloga kako bi sprecile dete/decu izlaganju dodatnim traumama zbog razvoda braka ili nekih drugih posledica. Ali korist od cutanja je daleko manje od koristi razvoda, u slucaju da se ne nadje sporazumno resenje. Razvod ce imati kratkotrajne posledice po dete, i na kraju ce ono preci preko toga s godinama. Takodje, jos jedan od razloga za cutanje o nasilju u porodici jesu preblage kazne za nasilnike, u kombinaciji sa osvetnickim profilom nasilnika. Ukoliko nasilnik ne bude adekvatno kaznjen, nakon izdrzavanja kazne, postoji verovatnoca da ce se osvetiti nad zrtvom nasilja zbog prijave, sto u krajnjoj liniji, moze dovesti do smrti zrtve. Pored strogih kazni za nasilnike, neophodan je i stabilan i cvrst program zastite za zrtve nasilja, kako bi one bile sigurne. Takodje, i socijalni programi za decu iz porodica u kojima je prisutno nasilje, kroz koje ce se deci ukazati na negativne posledice nasilja.
Cinjenica stoji da je Balkan svojevrsni melting pot, koji je u stanju da od coveka napravi zver, ali opet... Jeste, i da ovde moral predstavlja samo rec na papiru, ako je i u tom obliku prisutan. I pored toga, meni je nepojmljivo da neko iskaljuje svoj bes nad osobom slabijom od sebe, nebitno kog pola. Despotizam je relikt proslosti, i kao takav treba i da ostane. Kada vec koristimo termin XXI vek, budimo dostojni njega.
Nasilje, bilo u porodici, bilo van nje, predstavlja ozbiljan problem, kom se treba ozbiljno pristupiti i cijem se iskorenjivanju treba posvetiti mnogo vise resursa. Jedan od problema identifikovanja i potvrde nasilnika, jeste i taj sto su to vecinom osobe postovane u drustvu i sto ljudi sa nevericom prilaze cinjenici da je ta osoba nasilnik. Ali Djavo ima dva lica. Spolja je lep, a iznutra zao...