Pre svega, zelim da se izvinim osobama koje su komentarisale moj prvi clanak zato sto sam tek sada stigao da im zahvalim na tome. :) Nemojte zameriti, nov sam ovde, ne znam kako se odgovara na komentare, ali imate moju zahvalnost na njima.

Druga stvar je, sto sam unutar samih komentara pronasao nekoliko stvari koje bi se mogle konstruktivno upotrebiti, te sam resio da ovde kroz analizu odgovorim na komentare. :)

Da pocnem prvo sa genetikom. Necu se baviti statistikama, jer sam lenj za tako nesto, a i nema potrebe za tim, kada je ova teorija dobila potvrdu kroz primere iz stvarnog zivota, puno puta. Jeste, velika je verovatnoca da ce dete poprimiti nasilnu karakteristiku u slucaju da otac maltretira majku ili vice versa. Verovatno iz cinjenice sto je deciji um jos uvek nedovoljno razvijen, te se u njemu stvara slika kako je nasilje dozvoljeno, posto osteceni roditelj ne reaguje na to nasilje. Prvi korak u sprecavanju formiranja "dozvoljenog nasilja" u decijoj svesti jeste reakcija ostecenog roditelja, tj. pokazivanje da takvo ponasanje ima negativne posledice. Ukoliko dete uvidi da takvo ponasanje ne valja, imamo par procenata manje sanse da ce postati nasilnik. Postoji i opcija da ce nasilnicko ponasanje od strane roditelja kod deteta izazvati zastitnicki efekat, tj. da od deteta nece postati nasilnik u buducnosti, vec da se tako izrazim, protivnik nasilja, zastitnik. U ovom slucaju postoji jos dosta faktora koji uticu na formiranje zastitnicke svesti, te da ne bih duzio sa njima, zadrzacu se na ovome da postoji i druga mogucnost.

Sada bih se osvrnuo na cinjenice da zene trpe nasilje i ne govore o tome. U ovome ih razumem, donekle. Da pojasnim, razumem majke, koje trpe nasilje iz razloga kako bi sprecile dete/decu izlaganju dodatnim traumama zbog razvoda braka ili nekih drugih posledica. Ali korist od cutanja je daleko manje od koristi razvoda, u slucaju da se ne nadje sporazumno resenje. Razvod ce imati kratkotrajne posledice po dete, i na kraju ce ono preci preko toga s godinama. Takodje, jos jedan od razloga za cutanje o nasilju u porodici jesu preblage kazne za nasilnike, u kombinaciji sa osvetnickim profilom nasilnika. Ukoliko nasilnik ne bude adekvatno kaznjen, nakon izdrzavanja kazne, postoji verovatnoca da ce se osvetiti nad zrtvom nasilja zbog prijave, sto u krajnjoj liniji, moze dovesti do smrti zrtve. Pored strogih kazni za nasilnike, neophodan je i stabilan i cvrst program zastite za zrtve nasilja, kako bi one bile sigurne. Takodje, i socijalni programi za decu iz porodica u kojima je prisutno nasilje, kroz koje ce se deci ukazati na negativne posledice nasilja.

Cinjenica stoji da je Balkan svojevrsni melting pot, koji je u stanju da od coveka napravi zver, ali opet... Jeste, i da ovde moral predstavlja samo rec na papiru, ako je i u tom obliku prisutan. I pored toga, meni je nepojmljivo da neko iskaljuje svoj bes nad osobom slabijom od sebe, nebitno kog pola. Despotizam je relikt proslosti, i kao takav treba i da ostane. Kada vec koristimo termin XXI vek, budimo dostojni njega.

Nasilje, bilo u porodici, bilo van nje, predstavlja ozbiljan problem, kom se treba ozbiljno pristupiti i cijem se iskorenjivanju treba posvetiti mnogo vise resursa. Jedan od problema identifikovanja i potvrde nasilnika, jeste i taj sto su to vecinom osobe postovane u drustvu i sto ljudi sa nevericom prilaze cinjenici da je ta osoba nasilnik.  Ali Djavo ima dva lica. Spolja je lep, a iznutra zao...